Džejms Rotman

Džejms Rotman je američki biohemičar. Rođen je 3. novembra 1950. Profesor je biomedicinskih nauka na Univerzitetu Jejl na katedri za biologiju i biohemiju i direktor Instituta za nanobiologiju. Istovremeno je i profesor fiziologije i ćelijske biofizike na Univerzitetu Kolumbija i istraživač na Institutu za neurologiju.^[1]

Karijera i istraživanje

Nakon doktorskih nauka, Rotman je radio na postdoktorskom istraživanju koje je vezano za glikolizu membranskih proteina. 2008. godine prelazi sa Univerziteta Kolumbija na Jejl, zadržavajući mesto honorarnog profesora na Kolumbiji. Od 2013. godine ima zvanje uglednog profesora u Šangajskom institutu za napredne imunohemijske studije.

Nobelova nagrada

Džejms Rotman je 2013. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Njegovo istraživanje temelji se na tome kako strukture koje transportuju hormone, faktore rasta i druge molekule unutar ćelija , znaju gde i kada treba da oslobode svoje sadržaje. Ova ćelijska trgovina se zasniva na mnogim fiziološkim funkcijama, uključujući širenje same ćelije deobi, komunikaciju između nervnih ćelija u mozgu, lučenje insulina i drugih hormona u organizmu... Defekti u ovom procesu dovode do različitih bolesti, uključujući dijabetes, botulizam...

Reference

^ „članak”. politika. Приступљено 10. 03. 2018.

Спољашње везе

Džejms Rotman на Викимедијиној остави.

Добитници Нобелове награде за физиологију или медицину

1900-e

1901. Емил фон Беринг

1902. Роналд Рос

1903. Нилс Риберг Финсен

1904. Иван Павлов

1905. Роберт Кох

1906. Камило Голђи и Сантијаго Рамон и Кахал

1907. Алфонс Лаверан

1908. Иља Иљич Мечников и Паул Ерлих

1909. Емил Теодор Кохер

1910-e

1910. Албрехт Косел

1911. Алвар Гулстранд

1912. Алексис Карел

1913. Шарл Робер Рише

1914. Роберт Барањ

1919. Жил Борде

1920-e

1920. Аугуст Крог

1922. Арчибалд Вивијан Хил и Ото Фриц Мајерхоф

1923. Фредерик Бантинг и Џон Џејмс Ричард Маклауд

1924. Вилем Ајнтховен

1926. Јоханес Фибигер

1927. Јулијус Вагнер-Јаурег

1928. Шарл Никол

1929. Кристијан Ајкман и сер Фредерик Гауланд Хопкинс

1930-e

1930. Карл Ландштајнер

1931. Ото Варбург

1932. Сер Чарлс Скот Шерингтон и Едгар Даглас Адријан

1933. Томас Хант Морган

1934. Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи

1935. Ханс Спеман

1936. Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви

1937. Алберт Сент Ђерђи

1938. Корнеј Хејманс

1939. Герхард Домаг

1940-e

1943. Хенрик Дам и Едвард Аделберт Дојзи

1944. Џозеф Ерлангер и Херберт Спенсер Гасер

1945. Сер Александер Флеминг, Ернст Борис Чејн и сер Хауард Волтер Флори

1946. Херман Џозеф Мјулер

1947. Карл Фердинанд Кори, Герти Кори и Бернард Алберт Хусеј

1948. Паул Херман Милер

1949. Валтер Хес и Антонио Мониц

1950-e

1950. Едвард Калвин Кендал, Тадеуш Риштејн и Филип Шоволтер Хенч

1951. Макс Тајлер

1952. Селман Ваксман

1953. Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман

1954. Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер и Фредерик Чапман Робинс

1955. Аксел Хуго Теодор Теорел

1956. Андре Курнанд, Вернер Форсман и Дикинсон В. Ричардс

1957. Данијел Бове

1958. Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг

1959. Северо Очоа и Артур Корнберг

1960-e

1960. Сер Френк Макфарлан Бернет и Питер Брајан Медавар

1961. Ђерђ фон Бекеши

1962. Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс

1963. Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин и Ендру Хаксли

1964. Конрад Блок и Феодор Линен

1965. Франсоа Жакоб, Андре Луоф и Жак Моно

1966. Пејтон Раус и Чарлс Б. Хагинс

1967. Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд

1968. Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана и Маршал В. Ниренберг

1969. Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија

1970-e

1970. Бернард Кац, Улф фон Ојлер и Џулијус Акселрод

1971. Ерл В. Садерланд Млађи

1972. Џералд М. Еделман и Родни Р. Портер

1973. Карл фон Фриш, Конрад Лоренц и Николас Тинберген

1974. Алберт Клод, Кристијан де Дуве и Џорџ Е. Паладе

1975. Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин

1976. Барук С. Блумберг и Данијел Карлтон Гајдусек

1977. Роже Гијмен, Ендру В. Шали и Розалин Јалоу

1978. Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит

1979. Алан М. Кормак и Годфри Н. Хаунсфилд

1980-e

1980. Барух Бенасераф, Жан Досе и Џорџ Д. Снел

1981. Роџер В. Спери, Дејвид Х. Хјубел и Торстен Н. Визел

1982. Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон и Џон Р. Вејн

1983. Барбара Маклинток

1984. Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер и Сезар Милстајн

1985. Мајкл С. Браун и Џозеф Л. Голдстајн

1986. Стенли Коен и Рита Леви-Монталчини

1987. Сусуму Тонегава

1988. Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Елајон и Џорџ Х. Хичингс

1989. Џ. Мајкл Бишоп и Харолд Е. Вармус

1990-e

1990. Џозеф Е. Мари и Е. Донал Томас

1991. Ервин Нехер и Берт Сакман

1992. Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс

1993. Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп

1994. Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел

1995. Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус

1996. Питер Ц. Доерти и Ролф М. Цинкернагел

1997. Стенли Б. Прузинер

1998. Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад

1999. Гинтер Блобел

2000-e

2000. Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел

2001. Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант и Сер Пол М. Нерс

2002. Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон

2003. Пол Лотербер и Сер Питер Менсфилд

2004. Линда Б. Бак и Ричард Аксел

2005. Бари Џ. Маршал и Робин Ворен

2006. Ендру Фајер и Крејг Мело

2007. Марио Капеки, Сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз

2008. Харалд цур Хаузен, Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтањије

2009. Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак

2010-e

2010. Роберт Едвардс
2011. Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман
2012. Џон Гердон и Шинја Јаманака
2013. Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф
2014. Џон О’Киф, Меј-Брит Моузер и Едвард Моузер
2015. Вилијам Кембел, Сатоши Омура и Ту Јоујоу
2016. Јошинори Осуми
2017. Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг
2018. Џејмс Р. Елисон и Тасуку Хонџо
2019. Грег Л. Семенза, Питер Џ. Ратклиф и Вилијам Келин мл.

2020-e

2020. Харви Алтер, Чарлс Рајс и Мајкл Хотон
2021. Дејвид Џулијус и Ардем Патапутијан
2022. Сванте Пебо
2023. Каталин Карико и Дру Вајсман

п р у Добитници Нобелове награде 2013.
Хемија	Мартин Карплус (Сједињене Америчке Државе и Аустрија) Мајкл Левит (Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Израел) Аријех Варшел (Сједињене Америчке Државе и Израел)
Књижевност	Алис Манро (Канада)
Мир	Организација за забрану хемијског наоружања
Физика	Франсоа Англер (Белгија) Питер Хигс (Уједињено Краљевство)
Физиологија или медицина	Џејмс Ротман (Сједињене Америчке Државе) Ренди Шекман (Сједињене Америчке Државе) Томас Зидхоф (Сједињене Америчке Државе)
Економија	Јуџин Фама (Сједињене Америчке Државе) Ларс Питер Хансен (Сједињене Америчке Државе) Роберт Шилер (Сједињене Америчке Државе)
Добитници Нобелове награде 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

п р у Добитници Кавлијеве награде
Астрофизика	Мартен Шмит, Доналд Линден-Бел (2008) Џери Е. Нелсон, Рејмонд Н. Вилсон, Роџер Ејнџел (2010) Дејвид С. Џуит, Џејн Лу, Мајкл Е. Браун (2012) Алан Гут, Андреј Линде, Алексеј Старобински (2014) Роналд Древер, Кип Торн, Рајнер Вајс (2016)
Нанонаука	Луис Е. Брус, Сумио Ииџима (2008) Доналд Ајглер, Надријан Симан (2010) Милдред Дреселхаус (2012) Томас Ебесен, Штефан Хел, Џон Пендри (2014) Герд Биниг, Кристоф Гербер, Келвин Квот (2016)
Неуронаука	Стен Грилнер, Томас Џесел, Пашко Ракић (2008) Ричард Шелер, Томас К. Зидхоф, Џејмс Ротман (2010) Корнелија Баргман, Винфрид Денк, Ен Грејбил (2012) Бренда Милнер, Џон О’Киф, Маркус Рајхле (2014) Ив Мардер, Мајкл Мерзеник, Карла Џ. Шац (2016)

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Белгија Сједињене Државе Шведска Аустралија Холандија Пољска
Академске	CiNii Google Scholar ORCID Scopus
Људи	Trove
Остале	Енциклопедија Британика IdRef