Патријарх српски Кирило II

Патријарх српски Кирило II
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1759–1763)
ПретходникГаврило IV
НаследникВасилије I

Кирило II (грч. Κύριλλος Β΄) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1759–1763. године, након патријарха Гаврила IV. Био је Грк по националности, као и његова два претходника Гаврило IV и Пајсије II.[1]

Када су Турци сменили патријарха Гаврила IV, за новог патријарха постављен је 1759. године Кирило II. За његово време је у Сарајеву умро митрополит митрополит дабробосански Пајсије Лазаревић, 2. фебруара 1759. године, те је патријарх Кирило II уместо њега за митрополита дабробосанског, 21. марта 1759. године, преместио митрополита новобрдског Василија Бркића. Нови митрополит дабробосански је тек у децембру 1760. године дошао у Сарајево.

Као патријарх, није био омиљен од српских епископа, јер је Патријаршију још више задужио. У Нишу је одржао један састанак са српским епископима и виђенијим настојатељима на коме је предложено да се умоли бивши патријарх Гаврило III Николић да се врати на престо српских патријарха, јер је он једини био способан да спасе Патријаршију беде и дуга у који је запала. Патријарх Гаврило је то одбио.

Которски провидур Зуста каже да је митрополит дабробосански интригама подрио патријарха Кирила II па је, 1763. године, засео на столицу Светог саве, али су сродници свргнутог патријарха Кирила II оптужили новог патријарха у Цариграду као издајицу и уходу, те је патријарх Василије био свргнут и послат у заточење на острво Кипар.

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 276-277.

Литература

  • Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро. 
  • Кашић, Душан Љ. (1960). „Стање у Пећској патријаршији после емиграције патријарха Арсенија IV” (PDF). Богословље. 19 (1-2): 16—30. 
  • Мирковић, Мирко (1965). Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459-1766). Београд: Завод за издавање уцбеника. 
  • Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552. 
  • Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 
  • Шулетић, Небојша (2021). „Именовања пећких патријараха (1691-1766)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 104: 51—71. 

Спољашње везе

архиепископ пећки и патријарх српски
17591763
  • п
  • р
  • у
Архиепископи
1219—1346.
Патријарси
1346—1463.
1557—1766.
Карловачки митрополити1
Карловачки митрополити 1690—1726.
Београдски митрополит 1718—1726.
Београдско-карловачки митрополити 1726—1739.
Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920.
Београдски митрополити
1831—1920.
Цетињски митрополити
1766—1920.
Патријарси2
од 1920.
  • 1 У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.
  • 2 Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.
Портал:
  •  Биографија