Патријарх српски Калиник I

Патријарх српски Калиник I
Лични подаци
Датум рођења	прва половиа 17. века
Датум смрти	16. август 1710.
Место смрти	Темишвар, Османско царство
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године	(1691—1710)
Претходник	Арсеније III
Наследник	Атанасије I

Калиник I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1691. до 1710. године.^[1]

Био је родом из Скопља. Узео је управу над Српском патријаршијом под турском влашћу у најтеже дане, после велике сеобе под патријархом Арсенијем III. Калиник је великим пожртвованим радом успео да очува самосталност Српске патријаршије са средиштем у Пећи и олакша судбину Срба, преосталих на старим огњиштима. Сарајево је посетио већ током 1692. године. Потом је за новог дабробосанског митрополита поставио житомислићког јеромонаха Висариона. Током наредних година, поставио је нове архијереје и у осталим упражњеним епархијама под турском влашћу. Умро је 1710. године, приликом посете Темишвару.

Референце

^ Вуковић 1996, стр. 271-273.

Литература

Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
Тричковић, Радмила (1994). „Српски патријарх Калиник I: Друга обнова Пећке патријаршије”. Историјски часопис. 39 (1992): 87—118.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Евро, Унирекс, Каленић.
Радосављевић, Недељко (2009). „Калиник I Скопљанац, патријарх пећки”. Српски биографски речник. 4. Нови Сад: Матица српска. стр. 793.
Шулетић, Небојша (2011). „Берат патријарха Калиника I” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 97—104.
Шулетић, Небојша (2013). „Пореске обавезе Пећке патријаршије у време патријарха Калиника I (1691-1710)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 88: 9—23.
Шулетић, Небојша (2018). „Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине”. Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: Друштвено-економски и политички аспект. Врање: Народни музеј. стр. 47—57.
Шулетић, Небојша (2021). „Именовања пећких патријараха (1691-1766)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 104: 51—71.

Спољашње везе

Веронаука: Калиник I

Арсеније III

архиепископ пећки и патријарх српски
1691 — 1710.

Атанасије I

Поглавари Српске православне цркве

Архиепископи

1219—1346.	Сава I Арсеније I Сава II Данило I Јоаникије I Јевстатије I Јаков Јевстатије II Сава III Никодим I Данило II Јоаникије II

Патријарси

1346—1463.	Јоаникије II Сава IV Јефрем Спиридон Данило III Сава V Данило IV Кирило I Никон Теофан Никодим II Арсеније II Павле I
1557—1766.	Макарије Антоније Герасим Саватије Јеротеј Филип Јован Пајсије I Гаврило I Максим Арсеније III Калиник I Атанасије I Мојсије I Арсеније IV Јоаникије III Атанасије II Гаврило II Гаврило III Вићентије I Пајсије II Гаврило IV Кирило II Василије I Калиник II

1346—1463.

1557—1766.

Карловачки митрополити¹

Карловачки митрополити 1690—1726.	Арсеније III Исаија Софроније Вићентије
Београдски митрополит 1718—1726.	Мојсије
Београдско-карловачки митрополити 1726—1739.	Мојсије Вићентије Арсеније IV
Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920.	Арсеније IV Исаија Павле Јован Вићентије Мојсије Стефан Стефан Јосиф Самуило Прокопије Герман Георгије Лукијан

Београдски митрополити

1831—1920.	Мелентије Петар Михаило (I пут) Теодосије Михаило (II пут) Инокентије Димитрије

Цетињски митрополити

1766—1920.	Сава Арсеније Петар I Петар II Никанор Иларион II Висарион Митрофан

Патријарси²

од 1920.	Димитрије Варнава Гаврило V Викентије II Герман Павле Иринеј Порфирије

¹ У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.
² Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.