Никола VII Зрински

Никола VII Зрињски
Бан Никола Зрински око 1662-1663.
Лични подаци
Датум рођења	(1620-05-01)1. мај 1620.
Место рођења	Чаковец,  Хабсбуршка монархија
Датум смрти	8. септембар 1664.(1664-09-08) (44 год.)
Место смрти	Куршанечки Луг крај Чаковеца,  Хабсбуршка монархија
Војна каријера
Служба	1637-1664.
Војска	Краљевина Хрватска
Чин	бан Хрватске и Славоније (1647—1664)[1]
Учешће у ратовима	Тридесетогодишњи рат Битка код Сентготхарда

Никола VII Зрински (1620-1664) био је хрватски феудалац и бан.^[1]

Војсковођа

Никола VII Зрински рођен је 1. маја 1620. у Чаковцу, у хрватској великашкој породици. Од младости истакао се вођењем малог рата против Турака у Војној крајини. Потукао је турске снаге код Каниже 1637. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) Зрински је са 3.000 хрватских коњаника пребачен у Мађарску за угушење устанка под Ђерђом Ракоцијем, а затим се истакао у борбама против Швеђана и у операцијама у источној Немачкој, Чешкој и Моравској, па је добио звање генерала свих хрватских трупа.^[1]

1647. постао је хрватски бан, а 1661. изградио је тврђаву Нови Зрин на ушћу Муре у Драву. У аустро-турском рату 1663-1664, у садејству с аустријским снагама, Зрински је учествовао у заузимању Берзенца, Бабоче и Барча, а затим у паљењу Печуја. Да би омео турски поход према северу, Зрински је уништио турски мостобран на Драви код Дарде и спалио утврђени Сулејманов мост код Осијека.^[1]

Политичар и песник

Као феудалац борио се против тежњи аустријског апсолутизма да уништи остатке хрватске државности. У епу који је написао о паду Сигета (1566), Сирена Јадранског мора (мађ. Adriai tengernek Syrenája) из 1651. критиковао је став Хабсбурговаца према Хрватској и Угарској.^[1]

Референце

Литература

• Гажевић, Никола, ур. (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод.