Nuklearno magnetno rezonantna spektroskopija proteina

Nuklearno magnetno rezonantna spektroskopija proteina (proteinska NMR) je polje strukturne biologije u kome se NMR spektroskopija koristi za dobijanje informacije o strukturi i dinamici proteina. Pioniri ovog polja su između ostalih Ričard R. Ernst i Kurt Vitrih,[1]. Tehnike proteinske NMR se kontinuirano koriste i poboljšavaju. Određivanje strukture NMR spektroskopijom se obično sastoji od nekoliko faza, svaka od kojih koristi zasebne visoko specijalizovane tehnike. Uzorak se pripremi, rezonance se dodele, ograničenja se generišu i struktura se računa i proveri.

Vidi još

2

Reference

  1. ↑ Kurt Wüthrich (2001). „The way to NMR structures of proteins”. Nature Structural Biology 8: 923 - 925. DOI:10.1038/nsb1101-923. 

Literatura =

  • T. Kevin Hitchens; Gordon S. Rule (2005). Fundamentals of Protein NMR Spectroscopy (Focus on Structural Biology). Berlin: Springer. ISBN 1-4020-3499-7. [mrtav link]
  • Quincy Teng (2005). Structural biology: practical NMR applications. Berlin: Springer. ISBN 0-387-24367-4. 
  • Mark Rance; Cavanagh, John; Wayne J. Fairbrother; Arthur W. Hunt III; Skelton, NNicholas J. (2007). Protein NMR spectroscopy: principles and practice (2nd izd.). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-164491-X. 
  • Kurt Wüthrich (1986). NMR of proteins and nucleic acids. New York: Wiley. ISBN 0-471-82893-9. 

Spoljašnje veze

  • NOESY bazirana strategija dodeljivanja rezonanci proteinskoj osnovi i bočnim lancima Arhivirano 2008-10-06 na Wayback Machine-u
  • Relax - softver za analizu NMR dinamike