Brdska klasifikacija Tour de Francea

Druga imenaIstorijaPrva nagrada1933.Broj nagrada84 (do 2024)Prvi pobednik Visente TruebaNajviše pobeda

•  Rišar Virenk (Francuska)

  7 puta

Trenutni pobednik Voren Bargi (2017)

Brdska klasifikacija je drugo po važnosti takmičenje na Tur de Fransu, uvedena je 1933. Tur de Frans ima 21 etapu, na skoro svakoj ima brdskih ciljeva, koji su podeljeni u 5 kategorija, u zavisnosti od dužine i nagiba. Pobednik brdske klasifikacije je vozač koji sakupi najviše bodova na brdskim ciljevima.

Lider brdske klasifikacije se naziva kraljem planina, a od 1975. nosi tačkastu majicu (fr. Maillot à pois rouges).

Istorija

Na prvom Tur de Fransu nije se išlo preko brdskih prolaza, ali jeste preko nekoliko manjih uspona. Prvi je bio kol de Ešarmoks (fr. col des Echarmeaux), na prvoj etapi, od Pariza do Liona. Prvi veliki uspon, bal d'Alsak, uveden je 1905.^[1]

Planine nisu bile na Turu do 1910. kada se krenulo u Pirineje. Te godine su se vozili kol d'Obisk i Turmale, na kojima su vozači više hodali nego što su vozili.^[2] Nakon Pirineja, Degranž je imao veliko samopouzdanje i dodao je i Alpe 1911.^[3]

Najveći uspon koji se vozio je Kim de la Bone Restefon, koji se vozio 1962. na nadmorskoj visini od 2802 metra.^[4] Najveći brdski cilj bio je Kol de Galibije, koji se vozio 2011.^[5]

Od 1905. organizatori trke, urednici časopisa Auto, su birali najboljeg brdaša, ali nije postojala zvanična klasifikacija niti nagrada.^[6] Klasifikacija je uvedena 1933. i prvi pobednik je bio Visente Trueba. Direktor Tur de Fransa, Anri Degranž, uveo je 1934. vremenski bonus za vozača koji je pređe prvi preko brdskog cilja. Taj bonus je kasnije ukinut, ali je brdska klasifikacija ostala.^[7]

Iako je brdska klasifikacija uvedena 1933. posebna majica nije postojala do 1975. kada je uvedena tačkasta majica (bijela majica sa crvenim kružićima).^[7] Boje su bile po sponzoru, kompaniji čokolade Pulen, čije su čokoladice bile prekrivene tačkastim omotom.^[7] Trenutni sponzor majice je lanac supermarketa Karfur, koji majicu sponzoriše od 1993. U početku su je sponzorisali sa brendom Šampion, a od 2009. je sponzor glavni brend Karfur.

Trenutna situacija

Na vrhu svakog uspona na Turu, dodeljuju se bodovi vozačima koji pređu prvi. Usponi su podeljeni u četiri kategorije, uspon prve kategorije je najteži, a uspon četvrte najlakši i nosi samo jedan poen. Kategorizacija uspona je napravljena prema dužini uspona, procentu nagiba, njegovoj funkciji u etapi (da li je u toku etape ili na samom kraju) i lokaciji u trci (na početnim etapama ili na kraju). U početku, nekoliko najtežih uspona su određeni kao usponi van kategorije i bodovanje je išlo po individualnom učinku vozača. Od 1980. bodovanje za uspone van kategorije je promenjeno i primenjuju se pravila kao i za druge kategorije i usponi van kategorije (ili usponi ekstra kategorije) donose najviše bodova.^[8]

Sistem bodovanja je promenjen 2004. i prvi vozač koji pređe preko brdskog cilja četvrte kategorije dobijao je tri poena, dok je za ekstra kategoriju prvi vozač dobijao 20 poena. Od 2004. su duplirani bodovi koji se dobijaju na kraju zadnjeg brdskog cilja na etapi, ako je to barem cilj druge kategorije.^[8]

Pravila su opet promenjena nakon Tur de Fransa 2011.^[8]

Sistem bodovanja

Opis poena.^[9]

Plasman vozača	4 kategorija	3 kategorija	2 kategorija	1 kategorija	ekstra kategorija
1	1	2	5	10	25
2		1	3	8	20
3			2	6	16
4			1	4	14
5				2	12
6				1	10
7					8
8					6
9					4
10					2

Poeni za brdski cilj na kojem se završava etapa su duplirani ako je to cilj ekstra, prve ili druge kategorije.

Ako dva vozača imaju isti broj bodova, pobednik je onaj koji ima više prvih mesta na ciljevima ekstra kategorije, ako obojica imaju isti broj prvih mesta onda se gleda veći broj prvih mesta na ciljevima prve kategorije. Ako su i tu izjednačeni, gledaju se prva mesta na ciljevima druge, treće i četvrte kategorije. Ako su izjednačeni u svim kategorijama, pobednik je vozač koji ima veću poziciju u generalnom plasmanu.

Do 2011. bodovanje se vršilo na sledeći način:

• brdski ciljevi ekstra kategorije: 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5. Bodove su dobijali prvih deset vozača na usponu.
• brdski ciljevi 1 kategorije: 15, 13, 11, 9, 8, 7, 6, 5 - za prvih osam vozača preko brdskog cilja.
• brdski ciljevi 2 kategorije: 10, 9, 8, 7, 6, 5 - za prvih šest vozača preko brdskog cilja.
• brdski ciljevi 3 kategorije: 4, 3, 2, 1 - za prva četiri vozača preko brdskog cilja.
• brdski ciljevi 4 kategorije: 3, 2, 1 - za prva tri vozača preko brdskog cilja.

Pobednici

Pobednici brdske klasifikacije.^[10]

2017. Voren Bargi 2016. Rafal Majka 2015. Kris Frum 2014. Rafal Majka 2013. Nairo Kintana 2012. Tomas Vokler 2011. Samuel Sančez 2010. Antoni Šarto 2009. Franko Pelicoti[n. 1] 2008. Karlos Sastre 2007. Maurisio Soler 2006. Majkl Rasmusen 2005. Majkl Rasmusen 2004. Rišar Virenk 2003. Rišar Virenk 2002. Loran Žalaber 2001. Loran Žalaber 2000. Santjago Botero 1999. Rišar Virenk 1998. Kristof Rinero 1997. Rišar Virenk 1996. Rišar Virenk 1995. Rišar Virenk 1994. Rišar Virenk 1993. Toni Rominger 1992. Klaudio Kjapuči 1991. Klaudio Kjapuči 1990. Tjeri Klaverola 1989. Gert Jan Thenise

1988. Stiven Roks 1987. Luis Erera 1986. Bernar Ino 1985. Luis Erera 1984. Robert Milar 1983. Lusin van Impe 1982. Bernar Vale 1981. Lusin van Impe 1980. Remon Marten 1979. Đovani Bataljin 1978. Marijano Martinez 1977. Lusin van Impe 1976. Đankarlo Belini 1975. Lusin van Impe 1974. Domingo Perurena 1973. Pedro Tores 1972. Lusin van Impe 1971. Lusin van Impe 1970. Edi Merks 1969. Edi Merks 1968. Aurelio Gonzales 1967. Hulio Himenez 1966. Hulio Himenez 1965. Hulio Himenez 1964. Federiko Bamontes

1963. Federiko Bamontes 1962. Federiko Bamontes 1961. Imerio Masinjan 1960. Imerio Masinjan 1959. federiko Bamontes 1958. Federiko Bamontes 1957. Gastone Nenčini 1956. Šarli Gol 1955. Šarli Gol 1954. Federiko Bamontes 1953. Hesus Loronjo 1952. Fausto Kopi 1951. Rafael Žeminiani 1950. Luizon Bobe 1949. Fausto Kopi 1948. Đino Bartali 1947. Pjer Brambila 1940—1946. Trka nije održavana 1939. Silver Mas 1938. Đino Bartali 1937. Felicin Vervake 1936. Hulijan Berendero 1935. Felicin Vervake 1934. Rene Vijeto 1933. Visente Trueba

Višestruki pobednici

Pozicija	Ime	Država	Broj pobeda	Godine
1	Rišar Virenk	Francuska	7	1994, 1995, 1996, 1997, 1999, 2003, 2004
2	Federiko Bajamontes	Španija	6	1954, 1958, 1959, 1962, 1963, 1964
	Lusin van Impe	Belgija	6	1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983
4	Hulio Himenez	Španija	3	1965, 1966, 1967
5	Felicin Vervake	Belgija	2	1935, 1937
	Đino Bartali	Italija	2	1938, 1948
	Fausto Kopi	Italija	2	1949, 1952
	Šarli Gol	Luksemburg	2	1955, 1956
	Imerio Masinjan	Italija	2	1960, 1961
	Edi Merks	Belgija	2	1969, 1970
	Luis Erera	Kolumbija	2	1985, 1987
	Klaudio Kjapuči	Italija	2	1991, 1992
	Loran Žalaber	Francuska	2	2001, 2002
	Majkl Rasmusen	Danska	2	2005, 2006
	Rafal Majka	Poljska	2	2014, 2016

Po državama

Pozicija	Država	Broj pobeda	Vozač sa najviše pobeda	Zadnji pobednik
1	Francuska	21	Rišar Virenk (7)	Voren Bargi 2017.
2	Španija	17	Federiko Bajamontes (6)	Samjuel Sančez 2011.
3	Italija	12	Đino Bartali, Fausto Kopi, Imerio Masinjan, Klaudio Kjapuči (2 svi)	Klaudio Kjapuči 1992.
4	Belgija	11	Lusin van Impe (6)	Lusin van Impe 1983.
5	Kolumbija	5	Luis Erera (2)	Nairo Kintana 2013.
6	Danska	2	Majkl Rasmusen (2)	Majkl Rasmusen 2006.
	Luksemburg	2	Šarli Gol (2)	Šarli Gol 1956.
	Holandija	2	Stiven Roks, Gert Jan Thenise	Gert Jan Thenise 1989.
	Ujedinjeno Kraljevstvo	2	Robert Milar, Kris Frum	Kris Frum 2015.
	Poljska	2	Rafal Majka (2)	Rafal Majka 2016.
11	Švicarska	1	Toni Rominger	Toni Rominger 1993.

Pobednici Tur de Fransa i brdske klasifikacije iste godine:

Neki biciklisti su osvojili Tur de Frans i brdsku klasifikaciju iste godine. U početnim godinama Tura, samo su najveći brdski ciljevi donosili bodove za brdsku klasifikaciju, pa su tako vozači koji su bili visoko pozicionirani u generalnom plasmanu, bili visoko i u brdskoj klasifikaciji, što je omogućavalo da često pobednik Tura osvoji brdsku klasifikaciju. Edi Merks je 1969. osvojio Tur de Frans, brdsku klasifikaciju, ali i klasifikaciju po poenima, jedini kome je to uspelo.

Pobednici Tur de Fransa i brdske klasifikacije iste godine:

• Đino Bartali 1938.
• Silver Mas 1939.
• Đino Bartali 1948.
• Fausto Kopi 1949.
• Fausto Kopi 1952.
• Federiko Bamontes 1959.
• Edi Merks 1969.
• Edi Merks 1970.
• Karlos Sastre 2008.
• Kris Frum 2015.

Najbolji brdaš

Od 1905. organizatori Tura, vlasnici časopisa "Auto", birali su na kraju Tura najboljeg brdaša, ali nije bilo nagrade niti sistema bodovanja, već je bilo nezvanično. Ipak, to je preteča današnje brdske klasifikacije.^[11]

Biciklisti koji su proglašeni za najboljeg brdaša:

1905. Rene Potje 1906. Rene Potje 1907. Emil Žorž 1908. Gistav Garigu 1909. Fransoa Faber 1910. Oktav Lapiz 1911. Pol Dibok 1912. Odil Defraje 1913. Filip Tis 1914. Firmen Lambo 1915—1918. Trka nije održavana 1919. Onore Bartelemi 1920. Firmen Lambo 1921. Hektor Hesgem 1922. Žan Alavoan 1923. Anri Pelisje 1924. Otavio Botekja 1925. Otavio Botekja 1926. Lisjen Bis 1927. Đovani Mikele Gordini 1928. Viktor Fontan 1929. Viktor Fontan 1930. Beno Fore 1931. Jef Demojser 1932. Visente Trueba

Vidi još

• Generalni plasman na Tur de Fransu
• Klasifikacija po poenima na Tur de Fransu
• Klasifikacija za najboljeg mladog vozača na Tur de Fransu
• Najagresivniji vozač na Tur de Fransu
• Timska klasifikacija na Tur de Fransu

Napomene

Reference

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt