Bobica

Bobica je tip prostog zatvorenog ploda. Pripada sočnim plodovima jer je perikarp u celini sočan, mada je kod nekih vrsta tvrđi ili čak odrvenjen.^[1]

Primeri

Najtipičniju bobicu imaju šimširika i vinova loza. Kod njih su endokarp i mezokarp sočni, dok je egzokarp u vidu zaštitne kožice. Kod pomorandže i limuna egzokarp je veoma čvrst i sadrži žlezde, dok se endokarp razvija u vidu kesastih proširenja ispunjenih sočnim supstancama. Karpele se u unutrašnjosti ploda dele na veći broj komora, koji kod pomorandže iznosi deset. U svakoj od njih ima po dva semena zametka, od kojih se samo od jednog stvara seme, dok drugi abortira. Kod vrsta iz porodice Cucurbitaceae koru čine srasli egzokarp i cvetna loža, a mesnati deo nastaje od mezokarpa i endokarpa. Kod nara i ribizle sočni deo ploda nastaje iz ćelija integumenata, a kod kaktusa bobica nastaje od funikulusa.^[1]

Izvori

↑ ^1,0 ^1,1 Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.

Podjela plodova

A) Prosti plodovi			B) Složeni plodovi	V) Zbirni plodovi
1. pucajući	2. nepucajući		dud	jagoda
mahuna	a) sušni	b) sočni	smokva	kupina
mešak	orašica	bobica		malina
ljuska	krupa	koštunica		ruža
ljuščica	ahenija	pomum
čahura	šizokarpijum
	merikarpijum