Amfion

Za ostala značenja, vidi Amfion (razvrstavanje).
Amfion i Zet (1840–1850), delo Juliusa Troschela, Neue Pinakothek

Amfion (starogrčki: Ἀμφίων) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Zevsa i Antiope, kćerke tebanskog kralja Nikteja, brat blizanac Zetov.[1][2]

Mitologija

Detinjstvo

Antiopa je svojom iznimnom lepotom privukla Zevsa, koji joj se približio u obličju satira.[1] Kad je zatrudnela, Antiopa je, plašeći se očevog gneva, pobegla u Sikion kralju Epopeju, koji se potom njome oženio. Nakon Antiopinog beksta Niktej se ubio, ali je na samrti zakleo svog brata Lika da ga osveti. Lik je napao i zauzeo Sikion, ubio Epopeja, a Antiopu kao zarobljenicu odveo u Eleuteru u Beotiji. Tokom svog zarobljeništva u tom gradu Antiopa je rodila blizance ― Amfiona i Zeta, koji su bili izloženi, ali su ih pronašli i odgojili pastiri.[2] Prema Higinu, Antiopa je bila supruga Likova, koju je Epopej zaveo i obljubio. Zbog toga ju je muž odbacio i tek tad joj je prišao Zevs. Dirka, druga Likova žena, bila je ljubomorna na Antiopu, pa ju je bacila u okove.[3][4] Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na planinu Kiteron, gde je rodila Zevsovu decu ― Amfiona i Zeta. Prema Pseudo-Apolodoru, Antiopa je ostala utamničena dugo vremena nakon što su joj se rodili sinovi, koji su odrasli među pastirima i nisu bili svesni svog porekla. Hermes (ili, prema drugima, Apolon ili Muze) darovao je Amfionu liru[5] i on je potom sam izumio kitarodiju ili celu muzičku umetnost,[6] dok je njegov brat Zet izrastao u snažnog mladića, vičnog lovu i teškim poljoprovrednim radovima.[7]

Gradnja tebanskih zidina

Farnezijski bik: predstava Dirkine smrti

Amfion i Zet, koje Euripid naziva "bogovima na belim konjima",[8] utvrdili su grad Entresu kod Tespije i nastanili se tamo.[5] U međuvremenu, Lik i Dirka na razne su načine mučili Antiopu. Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na Kiteron. Tamo je srela svoju decu, koja je isprva nisu prepoznala, pa su htela da je vrate Dirki. No, pastiri koji su odgojili Amfiona i Zeta otkrili su im da je Antiopa njihova majka, nakon čega su dvojica mladića surovo kaznili Lika i Dirku. Braća su Dirku vezala za rogove divljeg bika i ona je izdahnula u strašnim mukama, a potom su ubili Lika.[2][9] Neki kažu da je Hermes zabranio blizancima da ubiju Lika, ali im je dao vlast nad Tebom i naložio im da grad opašu zidinama.[7] Pri gradnji zidina Amfion je tako zanosno svirao na liri da se ogromno kamenje samo u sebe slagalo u bedeme.[5]

Brak s Niobom i smrt

Amfion se kasnije oženio Tantalovom kćerkom Niobom, koja mu je rodila mnoge sinove i kćeri, koje je su sve pobili Apolon i Artemida.[10][9][11][12] Naposletku su i Amfiona bogovi kaznili smrću. Prema Ovidiju, počinio je samoubistvo mačem od boli za izgubljenom decom.[13] Drugi pričaju da ga je ubio Apolon jer je, nakon gubitka dece, hteo da uništi Apolonov hram.[14][15] Amfion i Zet pokopani su u Tebi (ili, prema Stefanu Bizantincu, u Titoreji), a Titorejani su verovali da će svoja polja učiniti plodnijim ako u određeno vreme u godini s Amfionova groba uzmu komad zemlje i stave ga na Antiopin grob; zato su Tebanci u to doba godine orhanizovali straže pored Amfionovog grova.[16] U Hadu je Amfion bio kažnjen zato što se podsmevao Leti.[12]

Kazna kojom su Amfion i Zet kaznili Dirku predstavljena je jednim od najlepših sačuvanih dela helenističke skulpture, tzv. Farnezijskim bikom, koji je delo rodskih kipara Apolonija iz Tralesa i Tauriska; ta je skulptura otkrivena 1546.[5] i danas se nalazi u Napuljskom nacionalnom arheološkom muzeju. U Puli je nakon drugog svetskog rata otkriven antički podni mozaik, nazvan Kažnjavanje Dirke, koji potiče iz vremena između 2. i 3. veka.

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 Ovidije, Metamorfoze, VI, 110 sqq.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 5.
  3. ↑ Higin, Fabulae, 7.
  4. ↑ Propercije, Elegije, I, 4, 15 sqq.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Schmitz 1867, s.v. Amphion (1)
  6. ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 57.
  7. ↑ 7,0 7,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Amfion
  8. ↑ Euripid, Feničanke, 606.
  9. ↑ 9,0 9,1 Higin, Fabulae, 7, 8.
  10. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 6.
  11. ↑ Homer, Odiseja, XI, 260 sqq.
  12. ↑ 12,0 12,1 Pausanija, Opis Helade, IX, 5, 4.
  13. ↑ Ovidije, Metamorfoze, VI, 111.
  14. ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 5, 8.
  15. ↑ Higin, Fabulae, 9.
  16. ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 17, 3–4.

Literatura

  • Schmitz, Leonhard (1867), „Amphion (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Vanjske veze

  • Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Amfion
Kraljevske titule
Prethodi:
Lik 		Mitski kraljevi Tebe
(zajednička vladavina) 		Slijedi:
Laj